logopedsko-defektološki kutak
ZNACI UPOZORENJA ZA POREMEĆAJ IZ SPEKTRA AUTIZMA (PSA)
Karakteristični simptomi poremećaja iz spektra autizma se definišu kroz probleme u ostvarivanju socijalizacije i komunikacije, odnosno prisustva stereotipnih radnji, restriktivnih interesovanja i repetitivnog ponašanja.
Pomenuti simptomi su neophodni kako bi se postavila dijagnoza ali spektar zapravo podrazumeva raznolikost i složenost njihovog prisustva, kao i menjanje tokom vremena. Ne postoji pojedinačni simptom ili ponašanje koje je siguran znak da je u pitanju poremećaj iz spektra autizma. Ipak, postoje neka ponašanja koja nisu razvojno očekivana, koja nisu faze u razvoju i koja, naročito u kombinaciji sa nekim drugim ponašanjima, zahtevaju procenu od strane iskusnih stručnjaka.
Znaci upozorenja (eng. Red Flags) za poremećaj iz spektra autizma, na uzrastu od prve do treće godine deteta, odnose se na ispoljavanje bilo kog od sledećih ponašanja (modifikovani NAPS vodič):
- Neosmehivanje drugim osobama (dete na osmeh ne reaguje osmehom);
- Kašnjenje ili nepostojanje kreativne, kobajagi igre (nema spontane kreativne upotrebe igračaka ili je ona retka - izostanak spontane igre u kojoj dete, u sekvencama, koristi za igru materijale čija je namena drugačija, na primer uzima olovku i zamišlja da je čarobni štapić);
- Dete preferira da se igra samo, nema uopšte interesovanje ili ima slabo interesovanje za drugu decu; više je zainteresovano za objekte nego za ljude;
- Slaba ili nikakva interakcija sa drugom decom ili osobama radi zajedničke igre;
- Odsustvo ili neadekvatan kontakt očima, dete nema uobičajenu socijalnu komponentu započinjanja i održavanja komunikacije očima;
- Izostaju pokazivanje prstom u pravcu željenog objekta, dodavanje predmeta drugima, deljenje ili usmeravanje pažnje drugih radi ostvarivanja zajedničke interakcije;
- Dete retko traži pomoć drugih;
- Dete pokazuje neadekvatnost, neobičnost u pozdravljanju drugih ljudi ili ih uopšte ne pozdravlja;
- Bilo kakav gubitak socijalnih veština u bilo kom uzrastu (regresija).
- Usporen razvoj govora ili se govor kod deteta uopšte ne razvija;
- Nekonzistentno reagovanje ili nereagovanje na dozivanje ili davanje instrukcija (na primer – dete ne reaguje na poziv po imenu ili ne izvršava jednostavne naloge);
- Neobičnosti u upotrebi govora i jezika – ponavljanje fraza iz crtanih filmova, reklama, neposrednog govora drugih ljudi, ponavljanje fraza koje je ranije čulo, neobična intonacija, izrazito piskav glas;
- Smanjena sposobnost da se gestovima kompenzuje nedostatak govora;
- Loše razumevanje govora (reči i gestova);
- Bilo kakav gubitak stečenih jezičkih sposobnosti u bilo kom uzrastu, posebno između 15 i 24 meseca;
- Nemogućnosti održavanja konverzacije.
- Insistiranje na istovetnosti i/ili nepodnošenje promena, posebno u nestrukturisanom okruženju;
- Repetitivno korišnjenje igračaka (na primer - ređanje objekata u pravilan red, ili uključivanje/isključivanje prekidača bez obzira na grdnju);
- Preterano obraćanje pažnje na vizuelne detalje (na primer – fascinacija okretanjem točkića ili zagledanje predmeta iz neobičnog ugla);
- Repetitivni motorni manirizmi (na primer - lepršanje rukama, poskakivanje, klaćenje napred - nazad);
- Nedostatak fleksibilne, kooperativne, imaginativne igre ili kreativnosti;
- Teškoće u organizovanju sopstvene aktivnosti u odnosu na nestrukturisani prostor (na primer – obuhvatanje periferije igrališta ili prostorije).
Ukoliko posumnjate da Vaše dete ima poremećaj iz spektra autizma preporučujemo Vam da od pedijatra deteta zatražite uput za Razvojno savetovalište u Vašem domu zdravlja, ili, ukoliko ono ne postoji, za neku od referentnih sekundarnih ili tercijarnih ustanova. U Republici Srbiji to su: Institut za mentalno zdravlje, Beograd; Zavod za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju ,,Prof. dr Cvetko Brajović’’, Beograd; Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu, Beograd; Centar za zaštitu mentalnog zdravlja, Niš i Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Novi Sad.
U današnje vreme, kada je u pitanju poremećaj iz spektra autizma, što ranije započinjanje tretmana postalo je imperativ. Nije neophodno postaviti konačnu dijagnozu autizma kako bi se započelo sa ranom stimulacijom i tretmanom. Tretman može započeti već i pri samoj sumnji na poremećaj iz spektra autizma, odnosno tokom procesa postavljanja dijagnoze.
KORIŠĆENA LITERATURA:
1. Milica Pejović Milovančević (urednik): Smernice za skrining, dijagnostiku i intervenciju kod dece i odraslih sa poremećajima iz spektra autizma. Institut za mentalno zdravlje, Beograd, 2020
NAPOMENA:
Kompletan autorski sadržaj na našem sajtu koji uključuje grafičke, tekstualne, programske i ostale materijale, nalazi se pod zaštitom važećeg Zakona o autorskim i srodnim pravima. Zabranjeno je prenošenje tekstova u celini ili delova tekstova bez navođenja autora i izvora kao i linka ka našem sajtu (www.igromdoreci.com).
