logopedsko-defektološki kutak

SENZORNA INTEGRACIJA

Šta je senzorna integracija?

Senzorne informacije su informacije koje dobijamo pomoću čula. Senzorna integracija se definiše kao neurološki proces koji orgranizuje osećaje u telu koji stižu iz okoline preko čula i omogućava pouzdanu sliku o tome gde se nalazimo i šta se događa oko nas.

Šta je poremećaj senzorne integracije?

Naš mozak prima i obrađuje informacije koje dobija preko svih čula. Čulo sluha, vida, mirisa, ukusa, dodira, proprioceptivno čulo preko koga primamo informaciju o položaju tela u prostoru i vestibularno čulo preko koga primamo informacije o ravnoteži i kretanju rade udruženo i zajedno doprinose svakodnevnom funkcionisanju.

Poremećaj senzorne integracije (atipični odgovori na senzorne stimuluse) postoji kada se informacije iz pojedinih čula opažaju i tumače na neorganizovan i nedosledan način što dovodi do narušene sposobnosti deteta da jasno ustanovi šta se dešava u njegovom telu i okolini.

Tako na primer, dete može ekstremno burno reagovati jer ga etiketa na majici grebe ili ako primeti da je obukao pantalone naopačke. Može da mu pozli nakon samo nekoliko sekundi ljuljanja ili da želi da se ljulja bez prestanka satima. Može da se uspaniči kada ga pas pozdravi lavežom ili da ignoriše kada veliki pas zaigrano skoči na njega. Može da ga svrbi nos zbog mirisa ili teksture neke hrane ili da stavi bilo šta i svašta u usta bez obzira da li je jestivo ili ne. Može da se povlači iz vizuelnih stimulansa kao što su treperenje neonskih svetala ili da ignoriše automobile koji jure ulicom i trči glavom bez obzira.

Poremećaj senzorne integracije dovodi do problema u učenju, svakodnevnom funkcionisanju i interakciji sa okruženjem.

Istraživanja pokazuju da se atipični odgovori na senzorne stimuluse koji u većoj ili manjoj meri ometaju sposobnost dece da u potpunosti učestvuju u aktivnostima kod kuće i škole pojavljuje kod 5-10% dece urednog razvoja i kod 30% dece sa teškoćama u razvoju.

Kako se manifestuje poremećaj senzorne integracije?

Poremećaj senzorne obrade utiče na svaku osobu drugačije u zavisnosti od toga koji čulni sistem je u pitanju i na koji način je on u disfukciji. Ne postoje dva deteta sa istim atipičnim senzornim profilom. Značajna karakteristika jeste nedosledno odgovaranje na čulne informacije. Deca koja imaju poremećaj senzorne obrade mogu biti preosetljiva i/ilii nedovoljno osetljiva na određene vrste čulnog unosa. Preosetljivost ili hipersenzitivnost se manifestuje kao izbegavanje određenog stimulusa jer su osetljiviji na njih dok se manja osetljivost ili hiposenzitivnost manifestuje kao pojačana potreba za određenim stimulusima. Postoji mnogo različitih načina kojim se može prikazati hipo ili hipersenzitivnost i nije neuobičajeno da neko dete bude i jedno i drugo u isto vreme.

Deca koja su hipersenzitivna mogu izbegavati:

različite teksture hrane
da isprljaju ruke
hodaju bosi po travi
određenu teksturu odeće
ljubljenje i grljenje
određene mirise
jaku svetlost
aktivnosti kao što su ljuljanje, penjanje, hodanje po neravnim površinama
pranje ili češljanje kose
određene zvuke

Deca koja su hiposenzitivna mogu imati pojačanu potrebu da:

Često je kod istog deteta prisutna kombinacija preosetljivosti na određene vrte čulnog unosa i nedovoljne osetljivosti na neke druge vrste čulnog unosa. Na primer, dete može biti izbirljivo u jelu ali da pri tom voli da žvaće, žvaće svu hranu, pa čak i grize nejestive predmete. Isto dete može biti preosetljivo na dodir i izbegavati pojedine teksture odeće i biti nedovoljno osetljivo na propriceptivni unos i sklono gruboj igri.

Uzroci poremećaja senzorne integracije

U ovom trenutku nema pouzdanog poznatog uzroka poremećaja senzorne obrade. Relativno češće se javlja kod dece sa neurorazvojnim poremećajima nego kod dece urednog razvoja, naročito kod dece sa poremećajem iz spektra autizma, poremećajem receptivnog govora, poremećajem pažnje sa hiperaktivnošću i dece sa razvojnom govornom apraksijom.

Procena i tretman?

Tretman se sprovodi u sobi za senzornu integraciju i zasniva se na kontrolisanoj stimulaciji čula i poboljšanju funkcija obrade senzornih stimulusa. Osmišljava se i sprovodi nakon obavljene procene. Procenu i tretman senzorne integracije sprovodi posebno obučen terapeut koji procenjuje dete, analizira i obrađuje podatke iz upitnika o senzornim karakteristikama deteta koji popunjavaju roditelji, a nakon toga pravi senzorni profil deteta. Ukoliko je potrebno dete se uključuje u tretman. Za svako dete se zatim u tretmanu stvara senzorno okruženje prilagođeno njegovom individualnom senzornom profilu. Preporučena učestalost tretmana zavisi od deteta do deteta, najčešće je to 2 do 3 puta nedeljno.

Ukoliko Vam se čini da bi Vašem detetu tretaman senzorne integracije bio od koristi javite se i zakažite inicijalnu procenu.

Tekst pripremila Milana Šukilović, master logoped

KORIŠĆENA LITERATURA:

1. Ashburner, J., Ziviani, J., and Rodger, S. (2008). Sensory processing and classroom emotional, behavioral, and educational outcomes in children with autism spectrum disorder. Am. J. Occup. Ther. 62, 564–573.

2. Baranek, G. T., Boyd, B. A., Poe, M. D., David, F. J., and Watson, L. R. (2007). Hyperresponsive sensory patterns in young children with autism, developmental delay, and typical development. Am. J. Ment. Retard. 112, 233–245.

3. Biel, L., Peske, N. (2011). Priručnik za senzornu integraciju. Beograd: Karupović

4. Kranovitz, Carol Stock (2018).Igre za senzornu integraciju : aktivnosti za djecu s poteškoćama u osjetilnoj obradi. Lekenik : Ostvarenje

NAPOMENA:

Kompletan autorski sadržaj na našem sajtu koji uključuje grafičke, tekstualne, programske i ostale materijale, nalazi se pod zaštitom važećeg Zakona o autorskim i srodnim pravima. Zabranjeno je prenošenje tekstova u celini ili delova tekstova bez navođenja autora i izvora kao i linka ka našem sajtu (www.igromdoreci.com).