logopedsko-defektološki kutak

SAVLADAVANJE ČITANJA I PISANJA

Polazak u školu je veoma važan period u razvoju svakog deteta.

Čitanje i pisanje su posle govora i jezika najznačajnije i najsloženije čovekove funkcije. Do polaska u školu kod dece se intenzivno razvija jezik, nakon čega sledi razvoj i sticanje čitavog niza novih sposobnosti, kao što su čitanje, pisanje i pravopis.

Nastavnim planom i programom u Republici Srbiji predviđeno je da se usvajanje ćiriličnog i latiničnog, štampanog i pisanog pisma, realizuje tokom prve dve godine prvog obrazovnog ciklusa, a da se uvežbavanje pisanja intenzivno realizuje tokom prva četiri razreda osnovne škole.

Da bi dete ovladalo tehnikom čitanja i pisanja, mora da ima razvijene sledeće sposobnosti:

Čitanje je složena obrada podataka u kojoj istovremeno učestvuju procesi jedostavne obrade (tehnika čitanja) i viši procesi obrade (razumevanje pročitanog). Čitanje, pa i čitanje u sebi, realizuje se korišćenjem čula vida i sluha (istovremeno se odvijaju procesi obrade slušnih i vizuelnih reprezentacija teksta). Za ovladavanje čitanjem neophodna je razvijena sposobnost analize i sinteze glasova u rečima (svesno određivanje pozicije glasa u reči). Tokom vežbanja tehnike čitanja neprekidno se odvijaju procesi razumevanja značenja reči, rečenica i celokupnog teksta. Vežbanjem se tehnika čitanja automatizuje, odnosno dolazi do toga da se ne čita slovo po slovo, već se reč čita kao celina.

Sa fiziološkog aspekta postoje tri vrste čitanja: glasno, subvokalno i čitanje u sebi, a u pogledu brzine postoji čitanje običnim tempom i brzo čitanje. Početak učenja čitanja započinje glasnim čitanjem. Ono predstavlja neophodnu kariku između vizuelne predstave slova – grafeme, auditivne predstave glasa – foneme i izgovora – artikuleme. Subvokalno čitanje je jedino lišeno glasnoće i ono je prelazna faza između glasnog i čitanja u sebi. Čitanje u sebi podrazumeva da je prethodno dobro savladana tehnika čitanja. Za njega je karakteristično oslanjanje na vizuelni analizator odnosno grafemu. Brže je od glasnog čitanja koje mogu da usporavaju pojedine akustičke predstave glasova i artikulacioni pokreti pri njihovom izgovaranju koji funkcionišu po principu vremenskog sleda.

Pisanje predstavlja najsloženiju sposobnost u hijerarhiji jezičkih funkcija. Ono je rezultat integracije kognitivnih, metakognitivnih, emocionalnih i sredinskih faktora, ali i motivacije.

Od učenika se očekuje da je pisanje kojim je ovladao funkcionalno, određene brzine i čitljivosti napisanog teksta. Pisanje zahteva od deteta da u istom trenutku sinhronizuje mnoge mentalne funkcije kao što su: organizacija, pamćenje, pažnja, motorne veštine, kao i mnogobrojne aspekte jezičkih sposobnosti. Kod odraslih osoba ono je automatizovano, dok se kod dece postepeno razvija i stiče. Pisanje je za decu izazovna ali u isto vreme i prilično zahtevna aktivnost.

logoprd-beograd-citanje-deca

Razvoj pisanja se odvija uporedo sa razvojem jezičkih sposobnosti. Ove aktivnosti su zasnovane na sposobnosti prepoznavanja grafema, kao i na unutrašnjem govoru, kojim se ostvaruje simbolička konverzija fonema u grafeme.

Da bi se funkcija pisanja mogla razviti, potrebno je da budu zadovoljeni određeni uslovi u toku razvoja. Te uslove možemo podeliti na primarne i sekundarne.

1. Neki od primarnih uslova su: dobro razvijene jezičke sposobnosti (receptivne i ekspresivne), dobro razvijene motorne sposobnosti (veštine), motivisanost za pisanje, emocionalna stabilnost i dovoljno prakse.

2. Neki od sekundarnih uslova su: razvijen koncept organizacije i toka aktivnosti pisanja, razvijena sposobnost analize i sinteze, poznavanje sintakse, adekvatne vizuelno-spacijalne sposobnosti, simultano procesuiranje i automatizacija.

Mnogi učenici tokom školovanja imaju poteškoća u čitanju i pisanju što se manifestuje poteškoćama u brzini čitanja, razumevanju pročitanog teksta, razlikovanju određenih grafema, brzini pisanja, teškoćama u čitljivosti napisanog teksta…

Procenat učenika sa teškoćama u čitanju i pisanju varira od istraživača do istraživača i zavisi od tipa i veličine uzorka, kao i od primenjene metodologije. Prevalenca varira u proseku između 6% i 12% dece.

Ukoliko Vam se čini da Vaše dete sporije ili otežano savladava čitanje i/ili pisanje, javite nam se i zakažite procenu logopeda kako bismo, ukoliko procenimo da je to potrebno, što pre započeli sa pružanjem adekvatne podrške detetu.

Tekst pripremila Jelena Krivačić, psiholog

KORIŠĆENA LITERATURA:

1. Golubović, S. (1998). Klinička logopedija II. Beograd: Univerzitet u Beogradu.

2. Golubović, S. (2016). Razvojni jezički poremećaji. Treće, izmenjeno i dopunjeno izdanje. Beograd: Društvo defektologa Srbije, Tonplus.

3. Golubović, S. (2017). Fonološki poremećaji. Treće, izmenjeno i dopunjeno izdanje. Beograd: Društvo defektologa Srbije, Tonplus.
4. McCloskey, M., & Rapp, B. (2017). Developmental dysgraphia: An overview and framework for research. Cognitive Neuropsychology, 34(3-4), 65-82. https://doi.org/10.1080/02643294.2017.1369016

5. Smits-Engelsman, B.C., Niemeijer, A.S. and Van Galen, G.P. (2001). Fine Motor Deficiencies in Children Diagnosed as DCD Based on Poor Grapho-Motor Ability. Human Movement Science, 20,161-182. https://doi.org/10.1016/S0167-9457(01)00033-1

6. Vladisavljević, S. (1991). Disleksija i disgrafija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

7. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017). https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_osnovama_sistema_obrazovanja_i_vaspitanja.html

NAPOMENA:

Kompletan autorski sadržaj na našem sajtu koji uključuje grafičke, tekstualne, programske i ostale materijale, nalazi se pod zaštitom važećeg Zakona o autorskim i srodnim pravima. Zabranjeno je prenošenje tekstova u celini ili delova tekstova bez navođenja autora i izvora kao i linka ka našem sajtu (www.igromdoreci.com).