psihološki kutak

PSIHOLOŠKA PROCENA DECE I ADOLESCENATA

Psihološki test se može definisati kao sistematski postupak opažanja i opisivanja ponašanja neke osobe u standardnoj situaciji. Psihološka procena je proces ispitivanja pri kom se dečiji psiholozi koriste nizom tehnika i postupaka kako bi došli do određenih znanja o osobama i njihovom ponašanju, njihovoj ličnosti i specifičnim sposobnostima. Često se naziva i psihološkim testiranjem ali to je nepotpun naziv jer je psihološka procena opširnija od same primene testova, pošto osim testova uključuje i intervju i procenu ponašanja (prikupljanje anamnestičkih, odnosno heteroanamnestičkih podataka kroz standardizovani ili polustandardizovani intervju, opservaciju ponašanja deteta, opservaciju verbalne i neverbalne komunikacije, opažanje interakcije između deteta i roditelja itd.). Rezultati psihološke procene nikada se ne zasnivaju samo na rezultatima testova već uključuju i kliničku procenu utemeljenu na kompletnoj obradi i kliničkom iskustvu procenjivača, a koja daje sveobuhvatnu i celovitu sliku osobe koja se ispituje.

Razvojna procena

Poznato je da se svako dete razvija svojim individualnim tempom, međutim, razvojnim testovima moguće je uporediti detetove veštine sa očekivanim veštinama dece u određenom uzrastu i na taj način utvrditi da li je razvoj detetan uredan (teče očekivanim tempom) ili postoje određena odstupanja/poteškoće u jednoj ili više oblasti razvoja. Procena funkcionisanja male dece, naročito beba, zahteva posebnu vrstu instrumenta za procenu. Skor na razvojnim lestvicama nije koeficijent inteligencije već indeks razvoja (IR). Za razliku od testova inteligencije u kojima je naglasak na sposobnostima rezonovanja, manipulativnog i/ili verbalnog, naglasak u razvojnim skalama su senzomotorne veštine i jednostavne socijalne veštine. Na primer, one ispituju sposobnost sedenja, hodanja, premeštanja predmeta, usmeravanja pažnje na vidne i slušne podražaje, smeškanja i oponašanja odraslih.

Procena inteligencije

Procena intelektualnog funkcionisanja je važan deo gotovo svake procene. Osnovni kriterijum za dijagnostifikovanje kašnjenja u intelektualnom razvoju i poremećaja učenja je nivo intelektualnog funkcionisanja, ali intelektualno funkcionisanje takođe može doprineti širokom rasponu teškoća u ponašanju i/ili biti ,,pogođeno‘’ tim teškoćama. Svi testovi inteligencije se primenjuju individualno i daju koeficijent inteligencije (IQ). Prosečni koeficijent inteligencije je 100, a individualni rezultat odražava koliko je osoba iznad ili ispod proseka za svoj uzrast.

Procena adaptibilnog ponašanja

p { text-indent: 1.5em; }Adaptibilno ponašanje meri domene koji se odnose na ličnu samostalnost i socijalne kompetencije. To su svakodnevne aktivnosti koje su nužne za za brigu o sebi, kao i druženje sa drugima, opisane i definisane prema uzrastu i kulturnim standardima. Shodno uzrastu, ispituju se aktivnosti koje uključuju brigu o sebi (svlačenje, oblačenje, odlazak u toalet, hranjenje, pranje ruku, kupanje…), fina i gruba motorika, funkcionalna komunikacija i školsko postignuće, kao i socijalno ponašanje (odnos prema drugima, učestvovanje u slobodnim aktivnostima, svesnost o pravilima zajednice…).

Procena ličnosti

p { text-indent: 1.5em; }Procena ličnosti se obavlja u situacijama kada je potrebno odrediti individualne osobine određenog deteta ili adolescenta (na primer: prilikom utvrđivanja mogućih razloga za probleme deteta prilikom adaptacije na različita okruženja ili na zahtev psihijatra radi diferencijalne dijagnostike). Postoji veliki broj testova ličnosti koji se mogu podeliti u dve grupe: objektivni i projektivni. Objektivni upitnici sastoje se od relativno specifičnih pitanja, tvrdnji ili pojmova na koje ispitanik odgovara zaokruživanjem i/ili dopisivanjem odgovora. Neki upitnici ličnosti usmereni su samo na jedan segment ličnosti, na primer anksioznost, dok drugi daju sveobuhvatan pregled brojnih dimenzija ličnosti (na primer: VP+2 za decu). Projektivne tehnike temelje se na projektivnoj hipotezi prema kojoj ljudi pri interpretaciji ambivalentnih podražaja projektuju dominantne aspekte sopstvene ličnosti (svoje potrebe, osećanja, iskustva, način razmišljanja). Najpoznatija projektivna tehnika su Roršahove mrlje od mastila.

Procena ponašanja

Skale za procenu ponašanja pomažu kliničarima da dobiju informacije od roditelja i/ili nastavnika o funkcionisanju deteta u različitim okruženjima što je važno u dijagnostici brojnih poremećaja (na primer: ADHD) ali i za planiranje i praćenje terapijskog procesa.

Neuropsihološka procena

Neuropsihološka procena je procena veština i sposobnosti za koje je poznato da su povezane sa određenim delovima centralnog nervnog sistema. Obuhvata širok spektar funkcija kao što su pažnja, orijentacija, pamćenje, verbalne funkcije i govor, vizuoperceptivne, vizuospacijalne, vizuokontruktivne i druge sposobnosti. Često se komplementarno koristi uz radiološke testove (magnet, skener, EEG snimanje). Neuropsihološko ispitivanje se preporučuje u slučajevima kada postoji sumnja da je moždano oštećenje uticalo na kognitivne funkcije ili ponašanje. Kada su u pitanju deca i adolescenti, neuropsihoška procena može biti odličan vodič za izradu plana tretmana kod dece sa neurološkim oštećenjima različitih uzroka jer pomaže da se jasno identifikuju oblasti u kojima postoji odstupanje.

Profesionalna orijentacija i selekcija

Pod profesionalnom orijentacijom podrazumeva se proces procene i odabira najadekvatnijeg zanimanja za određenu osobu. To je kompleksan postupak koji podrazumeva uzimanje u obzir individualnih karakteristika osobe, njene spososbnosti i interesovanja. Sam postupak podrazumeva više vrsta procene:

Pored navedenog, podrazumeva i individualni razgovor sa osobom koja bira zanimanje i savetovanje u različitim fazama donošenja odluke. Za svaku osobu se proces odvija individualno i podrazumeva i karijerno informisanje (informacije o tome koje vrste škola postoje, njihove osnovne karakteristike i sl), i karijerno savetovanje (savetovanje o tome koju školu/fakultet upisati).

Profesionalna orijentacija nije namenjena samo onima koji se nalaze u fazama tranzicije u školovanju (završni razredi osnovne i srednje škole), već svima kojima je potrebna pomoć u odabiru ili promeni zanimanja bez obzira na uzrast, kao i onima koji nailaze na poteškoće i imaju nedoumice u aktuelnom izboru zanimanja.

Tekst pripremile Jelena Krivačić, psiholog i Branka Mitrović Josipović, psiholog

KORIŠĆENA LITERATURA:

1. Begovac, I. (Ur.). (2021). Dječja i adolescentna psihijatrija. e-izdanje: Sveučilište u Zagrebu Medicinski fakultet

2. Berk, E. (2015). Dječja razvojna psihologija. Jastrebarsko: Naklada Slap

NAPOMENA:

Kompletan autorski sadržaj na našem sajtu koji uključuje grafičke, tekstualne, programske i ostale materijale, nalazi se pod zaštitom važećeg Zakona o autorskim i srodnim pravima. Zabranjeno je prenošenje tekstova u celini ili delova tekstova bez navođenja autora i izvora kao i linka ka našem sajtu (www.igromdoreci.com).