metode
REEDUKACIJA PSIHOMOTORIKE (TRETMAN POKRETOM)
Reedukacija psihomotorike koristi pokret kako bi se podsticao razvoj u svim oblastima razvoja deteta. Naime, psihičke i motorne funkcije su neraskidivo povezane, razvoj jednih funkcija povlači sa sobom razvoj drugih. Pre pojave govora, pokret i telo su instrument komunikacije deteta sa samim sobom i svetom koji ga okružuje. Dete putem pokreta upoznaje sebe, svoje telo i druge u odnosu na sebe. Na taj način ono postaje svesno svog postojanja u prostoru koji ga okružuje, usvaja i učvršćuje prostorno vremenske odnose i razvija praksičke sposobnosti (sposobnost planiranja i izvršavanja motornih radnji). Putem pokreta ostvaruje se odnos između ličnosti i okruženja. Dete kroz telo i pokret uči, istražuje, stiče nova iskustva i saznanja o sebi, o drugim ljudima, o sopstvenim potrebama i emocijama.
Ovaj tretman proizašao je iz kliničkih iskustava dečje psihijatrije i defektologije u Francuskoj tokom devetnaestog i u prvoj polovini dvadesetog veka. Nešto kasnije, na činjenicama Pijažeovih istraživanja i razvojne neuropsihologije, koja se pojavila tokom sedme decenije dvadesetog veka, dobio je i svoje naučno utemeljenje. U našoj državi reedukacija psihomotorike sprovodi se po modelu koji je osmislio prof. dr Svetomir Bojanin, neuropsihijatar.
Kao što smo već istakli, reedukacija psihomotorike usmerena je na razvoj onih sposobnosti koje detetu omogućavaju da ovlada sopstvenim telom i samim tim da može da osmisli i organizuje pokret tako da on bude svrsishodan. Vežbama iz programa reedukacije, dete prepoznaje odnose sa okruženjem i sa drugima i na osnovu toga procenjuje svoje mogućnosti u svetu ali i stiče iskustvo prijemčivosti sveta za te njegove mogućnosti i želje. Cilj je da dete bolje razume svoje telo, prostor koji ga okružuje, osobe i predmete koji se u njemu nalaze, vreme i ritam.
Svaki pokret i svaka vežba koji se izvode jasno su imenovani, nazvani i opisani i time se postiže da psihomotorna aktivnost postane deo svesti. Vežbe se uvek odabiraju u odnosu na sposobnosti i trenutne mogućnosti deteta. Počinje se od onog nivoa na kojem se dete trenutno nalazi, a zatim se vežbe menjaju, kombinuju i usložnjavaju.
Osnovna podela vežbi je na vežbe opšte reedukacije psihomotorike i vežbe specifične reedukacije psihomotorike.
Osnovne vežbe u reedukaciji psihomotorike su:
- Vežbe za doživljaj telesne celovitosti
- Vežbe za doživljaj gestualnog prostora
- Vežbe za otkrivanje objektivnog prostora
- Vežbe za uočavanje, stabilizovanje i usmeravanje lateralizovanosti
- Vežbe za uočavanje prisustva drugog
- Vežbe za ujednačavanje tonusa i osamostaljivanje pokreta
- Vežbe za uočavanje i prepoznavanje ritmova
- Vežbe za kontrolu impulsivnosti
- Vežbe za procenu trajanja i orijentaciju u vremenu
- Vežbe relaksacije
- Specifične vežbe za disgrafiju
- Specifične vežbe za disleksiju
- Specifične vežbe za diskalkuliju i disgnoziju
- Specifične vežbe za dispraksiju
- Specifične vežbe za dizartriju
Tretman reedukacije psihomotorike preporučuje se deci sa usporenim i disharmoničnim razvojem, govorno jezičkim kašnjenjem, poremećajem iz spektra autizma, poremećajem pažnje sa hiperaktivnošću, kao i deci sa specifičnim teškoćama u učenju.
Reedukaciju psihomotorike sprovodi specijalno obučen terapeut – reedukator psihomotorike (defektolog, logoped, psiholog ili socijalni radnik sa završenom posebnom edukacijom). Preporučena učestalost tretmana zavisi od deteta do deteta, najčešće je to 2 do 3 puta nedeljno.
KORIŠĆENA LITERATURA:
1. Svetomir, Bojanin (2022). Tretman pokretom i savetovanje. Pomoć porodici Beograd, drugo dopunjeno izdanje
2. Krstić, Nadežda (2006). Reedukacija psihomotorike kao oblik neuropsihološke rehabilitacije, Psihijatrija danas, 38(1), 51-66
NAPOMENA:
Kompletan autorski sadržaj na našem sajtu koji uključuje grafičke, tekstualne, programske i ostale materijale, nalazi se pod zaštitom važećeg Zakona o autorskim i srodnim pravima. Zabranjeno je prenošenje tekstova u celini ili delova tekstova bez navođenja autora i izvora kao i linka ka našem sajtu (www.igromdoreci.com).
