logopedsko-defektološki kutak

PRVE REČI

Da bi stiglo do prvih reči dete treba da pređe zanimljiv put razvoja komunikacijskih sposobnosti i savlada sve ono što prethodi govoru. Čovek je socijalno biće i ono što ga povezuje sa drugim bićima jeste komunikacija (verbalna i neverbalna). Kvalitetan prvi kontakt i odnos koji se ostvaruje u porodici baza je mentalnog zdravlja i samopouzdanja kod deteta. Porodica je detetovo najbliže i najprirodnije okruženje i ima najznačajniju ulogu u stimulisanju i razvoju govora.

Period razvoja prvih dečijih reči predstavlja veoma uzbudljivo vreme za roditelje. Nema roditelja koji sa velikim uzbuđenjem ne iščekuje prvu reč sopstvenog deteta. Kao i prvi korak, tako je i prva reč razlog za radost u svakoj porodici. Roditelji sa uživanjem posmatraju kako njihovo dete postaje sve veštije u izražavanju svojih potreba i osećanja.

Razvoj verbalne komunikacije ima svoje uzrasne norme i svoje unutrašnje standarde izgovora i upotrebe jezičkih elemenata. Faze u razvoju govora iste su za sve jezike sveta i svu decu sveta.

Postoje dve faze u razvoju maternjeg jezika, a to su prelingvalna i lingvalna, kao i međufaza – prelazak iz prelingvalne u lingvalnu fazu. Prelingvistički period obuhvata razdoblje od krika novorođenčeta do progovaranja, tj. svesne upotrebe prve reči. Lingvistički period počinje upotrebom prve reči.

Faze na putu do prvih reči

Beba od drugog do šestog meseca počinje da produkuje čitavu lepezu glasova, pre svega vokala menjajući im intonaciju, dužinu, jačinu, visinu i melodiju.

Prvi glas koji se javlja u dečjem plaču jeste ,,A’‘, zatim slede vokali ,,E”, ,,I’‘, a poslednji se javljaju ,,O’‘, i ,,U’‘. Zatim slede i ,,K’’, ,,G’‘ i ,,H’‘. Zajedno sa vokalima to postaje (GA-GA, KI-KI, KA-KA), a kada se u tu igru uključi i roditelj, to postaje veseli dijalog između beba i roditelja. Taj dijalog zovemo ,,vokalni tenis’‘. U ovoj fazi, a i kasnije, u toku komunikacije sa bebom potrudite se da budete u njenom vidnom polju, kako bi beba imala i slušni i vizuelni doživljaj.

Faza brbljanja sledi nakon faze gukanja, javlja se od šestog meseca i jeste faza u kojoj beba kombinuje samoglasnike i suglasnike, odnosno počinje da kombinuje vokale najčešće sa ,,P’‘, ,,B’‘, ,,M’‘, ,,T’‘, ,,D’‘, ,,K’‘ , ,,G’‘ i ,,H’‘. Između osmog i desetog meseca počinje slogovno brbljanje kada dete izgovara ,,ta-ta’‘, ,,ba-ba’‘, ,,pa-pa”. Brbljanje je svojevrsna vežba; slogovi koje beba izgovara nisu nosioci značenja.

U ovom periodu važno je odgovoriti ponavljanjem onoga što dete izgovara i time mu pružiti potvrdu da nastavi dalje sa glasovnom igrom koja uskoro dovodi do prve reči. Prethodi joj razumevanje često upotrebljavanih reči.

U ovom periodu razvija se i gest, beba povezuje pokret ili izraz lica sa značenjem. Gestovi su važan komunikativni alat, jer deca koriste celo svoje telo u svrhu izražavanja svojih potreba, interesovanja ali i odgovora.

Prva reč označava početak lingvalne faze. Javlja se između 10. i 14. meseca. Sa 12 meseci očekuje se između 1 i 5 reči u ekspresivnom rečniku deteta. Do 15 meseci ih govori oko 20. Oko 18. meseca broj reči se drastično povećava, tempom od 6 novih reči na dan, dolazi do prave ekspanzije rečnika.

Roditelji su često u dilemi da li je dete reklo prvu reč ili još uvek ne. Prva reč se razlikuje od slučajno proizvedenih zvukova. Dete je koristi dosledno i sa značenjem za označavanje jednog bića, objekta ili akcije. U ranom govoru dece prvu fazu čini imenovanje predmeta koji ih okružuju, zato u ovoj fazi preovlađuju imenice. Prve reči imaju funkciju imenovanja i funkciju cele rečenice.

Potpuno je u redu ukoliko je to samo prvi slog. Skraćivanje reči je karakteristika ove faze. Dete najčešće skraćuje reč izgovarajući prvi slog. Vremenom, kako morfološka struktura bude sazrevala, reči će dobiti svoj pravi oblik.

Nakon usvajanja prvih oko pedeset reči kreće intenzivno usvajanje novih reči i kombinacija reči koje sačinjavaju kratku frazu (spajanje dve reči).

Kako do prvih reči?

Deca su rođena sa naročitim ,,detektorima razlika”, reaguju na akustična svojstva govora i vrlo rano počinju sa auditivnom (slušnom) diskriminacijom govora. Već između drugog i četvrtog meseca dete reaguje na različite tonove glasa (na primer, na ljutite, umirujuće ili vesele glasove). U literaturi je opisan specifičan način obraćanja detetu pod nazivom ,,majčinski govor” ili ,,govor upućen detetu”, a njega karakterišu kratke, gramatički redukovane, konkretnog značenja, sa mnogo pauza, ponavljanja, naglašene prozodije sa afektivnim elementima.

• Pričajte o onome što se oko bebe dešava, imenujte ono što gleda i na šta je trenutno usmerena njena pažnja jer je tada motivacija za učenje najveća.

• Ne zaboravite značaj igre. Igra je najvažnija aktivnost u životu dece na ranim uzrastima. Najbolje je tokom igre pratiti inicijativu deteta. Uloga odraslog je da obezbedi uslove za igru, da širi postojeće ideje, uvodi nove elemente, priča priče.

• Pevajte pesmice i prilikom njih uključite i igre prstićima. Motoričke aktivnosti daju deci priliku da vežbaju veštine koje su relevantne za usvajanje jezika i sticanje sposobnosti za razvoj komunikacije. Istraživanjima je potvrđena bliska povezanost razvojnih oblasti jezičkih i motornih veština. Što su detetovi prstići aktivniji to se bolje ostvaruje njegov govorni, emocionalni i intelektualni razvoj. Vežbe prstićima treba započeti što ranije. Blago milovanje, masiranje i razgibavanje prstića možemo započeti već kod šestomesečne bebe.

• Koristite onomatopeje, ne samo za životinje već i za sve ostale zvukove koje produkuje čovek, kako i zvukove iz okruženja.

• Učite dete da imitira reči i pokrete. Imitacija je ključna veština za razvoj govora i odnosi se na kopiranje gesta, zvuka, pokreta od strane druge osobe. Deca prolaze kroz različite faze imitacije, od imitiranja radnji sa predmetima, pokreta delova tela, gestova, izraza lica, a zatim i imitiranje pojedinačnih funkcionalnih reči.

Ukoliko Vam se čini da se govor Vašeg deteta ne razvija u skladu sa očekivanim uzrasnim normama, javite se i zakažite pregled logopeda.

Preporučujemo da se javite logopedu ukoliko Vaše dete:

! Na uzrastu od 12 meseci ni na koji način osim vrištanjem ne izražava svoje potrebe (ne pruža ruke ka Vama, ne vokalizuje).

! Na uzrastu od 12 meseci se ne oglašava udvajanjem slogova (ma-ma; ba-ba).

! Na uzrastu od 15 meseci se ne odaziva na ime.

! Na uzrastu od 15 meseci ne maše u znak pozdrava.

! Na uzrastu 18 meseci nema razvijen pokazni gest (ne pokazuje jasno izdvojenim kažiprstom u pravcu željenog objekta ili osobe).

*** Pokazni gest nije pokazivanje celom rukom, kao ni uzimanje ruke odrasle osobe i usmeravanje ka predmetu koji dete želi.

! Na uzrastu od 18 meseci nema nijednu reč sa značenjem.

! Na uzrastu od 2 godine ne spaja minumum dve reči u prostu frazu.

! Na uzrastu od 2 godine ima manje od 50 reči.

Ukoliko bude potrebno, logoped će preporučiti uključivanje deteta u stimulativni tretman. Pokazaće Vam i kako na adekvatan način da stimulišete govor i komunikaciju deteta u porodičnom okruženju kroz svakodnevne aktivnosti, a ukoliko bude bilo potrebe, i šta da promenite u načinu na koji komunicirate sa detetom.

Tekst pripremila Milijana Ristić, master logoped

KORIŠĆENA LITERATURA:

1. ApeL K. & J. J. Masterson (2012). Beyond Baby Talk: From Speaking to Spelling: A Guide to Language and Literacy Development for Parents and Caregivers, New York

2. Baucal A. (2012). Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji, Beograd

4. Maksimović S. i saradnici (2017). Viktorijin dnevnih razvoja govora, Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, Centar za unapređivanje životnih okolosti, Beograd

5. Posakhova I. (2005). Izgovor – kako ga poboljšati, rad na razvijanju pravilnog izgovora glasova u djece, Zagreb

6. Vakić Milica (2011). Lako do prvih reči – vodič kroz govorno – jezički razvoj od beba od rođenja do treće godine, Beograd

7. American Journal of Speech-Language Pathology (asha.org)

NAPOMENA:

Kompletan autorski sadržaj na našem sajtu koji uključuje grafičke, tekstualne, programske i ostale materijale, nalazi se pod zaštitom važećeg Zakona o autorskim i srodnim pravima. Zabranjeno je prenošenje tekstova u celini ili delova tekstova bez navođenja autora i izvora kao i linka ka našem sajtu (www.igromdoreci.com).